Kako takmičari nisu imali lak zadatak, tako nije imao ni žiri koji se sastojao od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti. Do sada najveće takmičenje iz oblasti elektrotehnike na ovim prostorima, a jedno od najzahtevnijih i najkvalitetnijih u Evropi ne bi bilo održano bez pomoći sponzora kao što su MikroElektronika, ICM-electronics i ITC elektronik.

Na ovom takmičenju najuspešnija je bila ekipa Sarajevo, i oni su dobili pehar, zlatne medalje, diplome i ARM razvojni sistem. Na drugom mestu se našla ekipa Banja Luka, a na trećem domaća ekipa Novi Sad 1. Detaljne rezultate takmičenja možete naći prateći link.

Kao i do sada, u ringu se nalaze dva tima – plavi i žuti. Roboti ovog puta imaju zadatak da skupe što više “žitarica”, “voća” i “povrća” koji se na početku meča nalaze nasumično raspoređeni na tabli ili na uzvišenim pozicijama.

Sakupljena hrana treba da se smesti u kontejnere koji se nalaze na prednjem delu table. Svaki tim ima svoj kontejner. Robot koji sakupi najviše hrane je pobednik.

Glavni cilj ovog takmičenja, kao i do sada, je razvijanje timskog duha i osećaja za fer plej igru. Nije dozvoljeno nasilno ponašanje robota, kao ni upravljanje na daljinu. Roboti moraju biti apsolutno autonomni.

Nacionalno kvalifikaciono takmičenje održaće se tokom aprila 2010. godine u Novom Sadu, a finale krajem maja iste godine u švajcarskom gradu Rapperswil-Jona. Na takmičenju mogu učestvovati ekipe sastavljene od 4 učesnika mlađa od 26 godina.

Detaljnije se možete informisati o samom takmičenju na sajtu eurobot.org i na sajtu eurobotsrbija.com.

Svake godine se održava takmičenje u našem regionu. U Novom Sadu takmičenje se održava svake neparne godine, a svake parne u Banja Luci gde su Novosađani prošle godine osvojili prvo mesto.

Tehnologija automatizacije je odavno prisutna u svim segmentima industrijske proizvodnje. Danas postoje fabrike koje poseduju potpuno automatizovani proizvodni proces ukljućujuči i postupak recikliranja proizvoda. Zahtevi tržišta u pogledu kvantiteta i kvaliteta određenog proizvoda se povećavaju. Fabrike sve više nastoje da poboljšaju svoje proizvodne kapacitete kroz nove tehnologije i postupkom recikliranja proizvoda direktno utiču na smanjenje troškova i zastitu životne sredine.

Ovogodišnji zadatak treba da upozna takmičare sa potencijalnim problemima iz oblasti automatizacije kroz prakičnu realizaciju jednog proizvodnog procesa. Naglasak će biti na izdvajanju proizvoda radi recilaže jer je to danas jedan od najbitnijih procesa u automatizovanoj proizvodnji.

Na takmičenju će se koristiti sledeća oprema

• Procesorska jedinica : Razvojni sistem EasyARM sa mikrokontrolerom Philips LPC2148 i GLCD 64×128

• Aktuatori za pokretanje trake: jedan DC motor RB35

• Aktuatori za uklanjanje proizvoda sa trake: servo ili DC motor male snage

• Čitač bar-koda: WEB kamera minimalne rezolucije 640×480

• Lokana kontrola pokretne trake: PLC uređaj firme Omron za čije se programiranje koristi CX programer

• Senzor detekciju: infracrveni blizinski senzor SHARP 2DI20X F 88

Konkretan zadatak za takmičenje biće predstavljen na otvaranju takmičenja 26. oktobra 2009. godine.

Detalje sa prethodnih takmičenja možete videti na zvaničnom sajtu: http://www.dee.uns.ac.rs/hs-ns/

Ekipu Novi Sad na takmičenju predstavljali su Zoran Radmilović, Jordan Kusić, Marko Anić i Bojan Dakić.  Vladimir Rajs i Vladimir Milosavljević su vođe ekipa, a učestovanje na takmičenju predvodio je prof. dr. Miloš Živanov sa Fakulteta tehničkih nauka. Svojim znanjem i umećem studenti su izborili treće mesto u konkurenciji šesnaest ekipa.

Takmičenje HARD&SOFT je takmičenje studenata završnih godina fakulteta elektrotehnike i računarstva. Timovi se sastoje od četiri člana i vođe ekipe.  Zadatak se sastoji od tri projekta i objavljuje se prvog dana takmičenja. Timovi imaju pet dana da realizuju projekte.

Ovogodišnje takmičenje se sastojalo od sledećih zadatka:

• Regulacija temperature u izolovanom sistemu,
• Alko-test,
• Kreš test sa umanjenim modelom automobila (dečijim autićem).

Svaka ekipa je imala na raspolaganju podjednako opremljenu laboratoriju koja je bila otvorena za rad u periodu od 08:00 do 21:00. Za vreme takmičenja vođe ekipa i profesori nemaju pristup u laboratorije, nego su studenti prepušteni da sami rešavaju postavljene zadatke.

Timovima je na takmičenju obezbeđena oprema i logistička podrška.

Ovom prilikom redakcija  čestita takmičarima na osvojenom trećem mestu, kao i njihovim vođama Vladimiru Rajsu i Vladimiru Milosavljeviću, i prof. dr. Milošu Živanovu.

Nacionalno takmičenje u robotici održaće se u subotu, 11. aprila 2009. godine u Bioskopskoj sali Sportskog i poslovnog centra Vojvodina. Kvalifikacioni mečevi će početi u 9h, a finalna nadmetanja su na programu od 13h, kada je planirano i svečano otvaranje. Za takmičenje je prijavljeno 15 ekipa. Pored domaćih ekipa, predstavnika Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, Računarskog fakulteta iz Beograda, Srednje elektrotehničke škole iz Subotice, Više elektrotehničke škole iz Beograda i jedne samostalne ekipe, učestvovaće i dva tima iz Francuske – po jedan sa Univerziteta u Versaju i Tuluzu, i jedna ekipa sa Univerziteta Bauman iz Moskve.

Tri prvoplasirana tima iz Srbije stiču pravo da predstavljaju našu zemlju na finalnom međunarodnom tamičenju EUROBOT koje će se sredinom maja održati u Francuskom gradu La Ferte Bernard. Naše ekipe su i ranije postizale zapažene uspehe u konkurenciji najboljih evropskih studenata robotičara – 2003. godine osvojeno je 5-to mesto, a 2006. tri tima iz naše zemlje zauzela su 3-će, 6-to i 11-to mesto. Tokom našeg učestvovanja ne evropskim takmičenjima uvek smo imali plasman među prvih 10 timova i ovi rezultati nas svrstavaju u red veoma uspešnih zemalja. Ove godine očekujemo veoma jaku konkurenciju od preko 50 timova iz  30 evropskih država.

Na takmičenju će se autonomni roboti nadmetati u graditeljstvu na terenu – stolu – dimenzija 2 x 3 m. Njihov zadatak će biti da za 90 sekundi slože što više greda i diskova, koji simbolizuju izgradnju drevnih hramova Atlantide, što je ujedno i lajtmotiv ovogodišnjeg takmičenja. Svake godine roboti se nalaze u drugačijem okruženju i rešavaju različite zadatke, koje početkom tekuće školske godine zadaje Sudijski komitet EUROBOT takmičenja. 

Praktičnu demonstraciju svog ovogodišnjeg rada i uvertiru u predstojeća nadmetanja predstaviće timovi Mehatron i Bubisharpa Edgemaister sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, sa svojim robotima.

Podršku ovom takmičenju pružiće i novoosnovano Društvo elektroničara Srbije. Cilj ovog Društva je da kroz svoje aktivnosti promoviše elektroniku i približi je široj javnosti. Svojim delovanjem Društvo želi da podigne svest o neophodnosti izučavanja ove grane elektrotehnike i praćenja svetskih trendova u ovoj oblasti, jer je ona jedan od pokretača tehničkog i tehnološkog razvoja i jedan od velikih razvojnih potencijala naše zemlje.

Aktivnosti kojima će se Društvo baviti obuhvataju organizovanje naučnih skupova i javnih tribina sa aktuelnim temama iz struke, izdavanje stručnih publikacija, održavanje stručnih seminara, radionica i kurseva za obuku najmlađih, ali i usavršavanje iskusnih elektroničara.

O Društvu elektroničara Srbije govorili su prof. dr Laslo Nađ, član Upravnog odbora i Aleksandar Sabo, predsednik Društva.

Prilog televizije Panonija iz Novog Sada:

Takmičenje je deo globalnog edukativnog programa Siemens Generation21 kojim se stimuliše i promoviše obrazovanje i obula mladih ljudi. Formiraju se timovi od 3 do 5 članova koji treba da kreiraju multimedijalnu prezentaciju informativnog i zabavnog karaktera.

U timovima se nalaze učenici od 12 do 19 godina, sa tim da postoji generalna podela na dve starosne grupe: 12 do 15 godina i 16 do 19 godina. U kojoj grupi će tim da se takmiči odrediće starost najstarijeg člana grupe. Svaki tim mora imati nastavnika – mentora.

Jedna škola može da ponudi više timova. Svi radovi će se ocenjivati prema fiksnim kriterijuma od strane ekspertskog preliminarnog žirija koji sačinjavaju studenti. Finalni žiri je sastavljen od profesora, nastavnika, web dizajnera.

Rok za prijavu je 28. februar 2009 godine, a rok za predaju radova je 01. maj. Najbolji tim će dobiti nagradno putovanje u Beč zajedno sa svojim mentorom, dok su pripremljene i vredne nagrade za škole.

Više informacija možete naći na Siemensovom sajtu.

Novosađani su kreirali rešenje koje je odgovorilo na sve tražene zahteve. Evo o čemu se radi:

Opis projekta

Zadatak takmičenja, koji je bio kreiranje sistema za kontrolu pristupa, osmišljen je sistem koji vrši kontrolu i evidenciju pristupa računarskoj sali na sledeći način:

Elementi  sistem su mikrokontrolerski upravljan terminal i RFID čitača. Terminal preko TCP/IP mreže komunicira sa serverom; server pristupa bazi podataka koja sadrži sve relevantne podatke o korisnicima i realizuje servis koji služi za kontrolu radnih stanica u računarskoj sali. Realizovana je i opcija pristupa bazi i administracija korisničkih naloga preko web interfejsa.

Blok šema RFID identifikacionog sistema

Arhitektura sistema

Sistem je baziran na 18F87J60 kontroleru koji uz minimalan broj eksternih komponenti omogućava pouzdan rad sistema. Korišćenjem integrisanog eternet modula smanjen je broj eksternih komponenti i povećana pouzdanost i kompaktnost sistema. Za prenos je upotrebljen TCP/IP protokol koji garantuje isporuku paketa.  Identifikacija se vrši putem lako nabavljive 125khz RFID kartice koje obezbeđuju pouzdano i jedinstveno preoznavanje korisnika.

Izgled prototipa

Interakcija sa klijentom ostvarena je putem grafičkog displeja sa ekranom osetljivim na dodir, korišćenjem intuitivnog simboličkog menija. Sistem je spreman za integraciju u već postojeću mrežnu infrastrukturu bez ikakvih hardverskih prepravki. Korisnik ima mogućnost jednostavnog administriranja korisničkih naloga i generisanja dnevnih, nedeljnih i mesečnih izveštaja sa udaljenog računara putem web pretraživača.

Intuitivni korisnički web interfejs za pristup bazi podataka

Način rada

Sistem se pokreće u trenutku kada korisnik započne proces logovanja prinošenjem svoje RFID kartice,a zatim uređaj traži unos dodatnog PIN koda putem tač skrina na grafičkom displeju. Iščitani podaci se potom šalju server računaru putem LAN mreže, koji obrađuje primljene podatke koristeći svoju bazu podataka sa korisnicima. Server vraća povratnu informaciju o autorizaciji, kao i trenutno slobodnim računarima unutar laboratorije. Korisnik putem grafičkog menija bira željeni slobodni računar, a server  za to vreme loguje sve akcije u bazi podataka i automatski omogućava korisniku pristup izabranom računaru. U skladu sa potrebama i ovlašćenjima klijenta na radnoj stanici pojavljuje se jedan od predefinisanih startnih ekrana.

Izgled korisničkog interfejsa na GLCD displeju sa ekranom osetljivim na dodir

Pri realizaciji samog  projekta posebna pažnja je posvećena sigurnosnim pitanjima, tako da svi pristupi sistemu zahtevaju autorizaciju poput korisničkog imena i šifre. Prilikom ukucavanja PIN koda sve cifre ukucanog koda se maskiraju zvezdicama po uzoru na rad na bankomatima.

U realizaciji ovog projekta korišćena je napredna 18FxxJxx generacija mikro-kontrolera kao i eternet komunikacija za prenos podataka. Izrađen je pouzdan uređaj koji u potpunosti ispunjava sve zahteve postavljene projektnim zadatkom.

Pretpostavljam da Vam je sada jasno zašto su ovi momci poneli titulu najboljih na ovogodišnjem Hardware & Software takmičenju. Inače, ekipe sa novosadskog FTNa  već  tradicionalno zauzimaju prvo mesto na ovom svojevrsnom turniru maldih elektroničara – za četiri godine otkad se održava takmičenje, imaju četiri prva mesta!

Predstavljamo vam jedinstveno Microchip-ovo takmičenje u izradi elektronskih uređaja zasnovanih na PIC32 mikrokontrolerima. Nadmetanje traje godinu dana, od 15. aprila 2008. do 1. aprila 2009. godine.

Cilj ovog jednogodišnjeg takmičenja je podrška formiranju jedne samostalne virtuelne zajednice u kojoj takmičari mogu da projektuju, testiraju i prikazuju svoje radove zasnovane na PIC32 arhitekturi. Takmičenje će se održati u četiri eliminacione faze: izrada predloga projekta, dizajn hardvera, pisanje odgovarajućeg softvera i na kraju konstruisanje finalnog prototipa. Svaka etapa stavlja nove zahteve pred takmičare, a tročlani stručni sudijski panel i članovi virtuelne zajednice će odlučivati o pobednicima. Oni koji prođu u narednu fazu takmičenja dobijaju prigodne nagrade koje če im poslužiti kao alat za nastavak nadmetanja. Da biste ostvarili pravo da se takmičite neophodno je da najpre postanete član Microchip-ove virtuelne zajednice, a to možete uraditi na www.mypic32.com.

Tokom prve faze takmičenja, koja traje od 15. aprila do 25. jula 2008. Svaki član virtuelne zajednice može da aplicira tako što će ponuditi svoj idejni koncept, koji treba da sadrži kratak opis, naslov i blok šemu. Za ovu fazu takmičenja vam nisu potrebni nikakvi specijalni alati, tako da se još uvek svako od vas može priključiti! Prijave se mogu slati do 15. jula 2008. Nakon toga će panel sudija odlučiti koji su nacrti najbolji i njih 128 će nastaviti takmičenje. 25. jula imena ovih 128 takmičara će biti objavljena i biće im uručen nagradni paket u vrednosti od oko 200$ koji sadrži PIC32 Starter razvojni kit, PIC32 I/O razvojnu pločicu, protobord, web kameru i kolekciju Mikrochip-ovih komponenti.

Od 27. jula 2008. startuje druga faza takmičenja. Cilj takmičara u ovom delu je da na osnovu svojih nacrta konstruišu prototip hardvera od elemenata koji su im dati kao nagrada po uspešnom završetku prve faze. Takođe je neophodno napraviti i neku osnovnu verziju softvera koja demonstrira da uređaj radi. Takmičari imaju mogućnost da o svom radu redovno obaveštavaju članove virtuelne zajednice, a na njima je da odluče u kojoj meri će biti transparentni. 13. oktobra 2008. učinak takmičara se ponovo vrednuje od starne sudija. Ovog puta 32 takmičara dobijaju zeleno svetlo i nastavljaju takmičenje. 29. oktobra se objavljuju imena pobednika na Konferenciji o embeded sistemima u Bostonu, a nagradu ovog puta čini softver MATLAB za rad sa PIC mikrokontrolerima, vrednosti oko 1700$.

Počevši od 30. oktobra 2008, do 26. januara 2009. godine 32 preostala takmičara dobiče priliku da razviju svoje softvere. Nakon sudijske odluke ostaće samo osam takmičara, čiji identitet če biti poznat 11. februara 2009.

U poslednjoj etapi takmičenja "preživeli" će imati priliku da uglancaju svoje uređaje i sors kod, uz mogučnost konsultovanja virtuelne zajednice, sudija i drugih stručnjaka iz ove oblasti. Od 16. marta 2009. počinje konačno glasanje. Prvih pet projekata će biti proglašeno na Konferenciji o embeded sistemima, 1. aprila u Silikonskoj dolini. Pobednika čeka titula Ultimate Embedded Designer i fenomenalan kućni bioskop vredan 8000$.

Šta čekate? Samo napred, prijavite se! Biće nam drago da pratimo vaše učešće i izveštavamo o vašim uspesima. Otpornik vam želi puno sreće!

19. aprila u press sali (bivši bioskop Vojvodina) Sportsko-poslovnog centra Vojvodina u Novom Sadu biće održan Nacionalni kup Eurobot Srbija.

Naš nacionalni kup predstavlja kvalifikacioni turnir za evropsko Eurobot takmičenje. Eurobot je takmičenje mladih robotičara koje se svake godine održava u drugoj zemlji. Ovogodišnje nadmetanje će se održati u nemačkom gradu Hajdelbergu. Prvo takmičenje je održano 1994. godine uz učešće devet ekipa iz četiri zemlje, dok je prošlogodišnje okupilo pedeset ekipa iz tridesetjedne zemlje.

Eurobot Srbija 2005. – Novi Sad

Pravo učešća imaju po tri tima iz svake zemlje, tako da zemlje u kojima ima više zainteresovanih ekipa organizuju svoje kvalifikacione Nacionalne Kupove, na kojima se biraju najbolji. Postoji samo nekoliko država koje imaju svoja nacionalna nadmetanja (Francuska – sa neverovatnih 180 timova, Švajcarska, Belgija, Španija, Nemačka, Austrija, Češka). Srbija se može podičiti činjenicom da je jedna od njih. Naše takmičenje se već tradicionalno održava u Novom Sadu, uz učešće ekipa iz cele zemlje. Najviše timova daje novosadski Fakultet Tehničkih Nauka, a redovni učesnici su i studenti niškog Elektronskog Fakulteta, beogradske Više Elektrotehničke Škole, a nezaobilazni su i srednjoškolci elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin" iz Novog Sada. Ove godine se očekuje učešće šesnaest ekipa, uz gostovanje ekipe sa Univerziteta u Versaju, u Francuskoj i starih znanaca, ekipe iz Tuluza. Naša zemlja je na EUROBOT takmičenju učestvovala već sedam puta, sa veoma dobrim i zapaženim rezultatima. 2003. godine osvojili smo peto mesto, a 2006. godine naše ekipe su se našle na trećem, šestom i jedanaestom mestu, što nas je svrstalo u red veoma uspešnih zemalja.

Eurobot Srbija 2005. – Novi Sad

Bitna karakteristika takmičenja jeste da se svake godine konstruišu roboti sa potpuno novim karakteristikama. Sudijski komitet Eurobota svake godine u septembru formuliše jedinstven zadatak, na koji će svaka ekipa odgovoriti na svoj način i u skladu sa tim osmisliti svog robota. Ove godine tema takmičenja je prikupljanje "uzoraka" sa Marsa. Tačnije, na stolu dimenzija 2×3 metra naći će se veliki broj nasumično raspoređenih loptica različitih boja. Ono što robot treba da uradi jeste da ih sakupi i složi u kontejner po zadatom redosledu. Pobednik je robot koji za devedeset sekundi, koliko meč traje, složi više loptica prema zahtevanom uzorku. Tokom utakmice roboti su potpuno autonomni, energetski i upravljački, tako da posle starta sami donose sve odluke na terenu.

Eurobot Srbija 2005. – Novi Sad

Prvi deo svakog turnira je homologacija. Ovo je meč u kom robot mora da prikaže da je u mogućnosti da pobedi. Dovoljan uslov za prolazak najčešće je da robot pređe polovinu prostora za igru i da jednom poentira, na način koji odgovara kontekstu takmičenja. Nakon homologacije slede prava uzbuđenja! Timovi se smeštaju u jedinstvenu grupu. Dalje takmičenje se odvija po Švajcarskom sistemu parovanja (preuzetom iz šahovskih turnira). Posle određenog broja rundi sledi kup takmičenje u kojem učestvuju prvih osam ekipa, sve do velikog finala.

Bez obzira na to što se zadatak menja iz godine u godinu, postoje neka opšta pravila. Na takmičenju samo amateri imaju pravo učešća, to su uglavnom studenti udruženi pri školskim projektima ili u nezavisnim robotičarskim društvima. Vrline poput fer-pleja, solidarnosti, razmene tehničkih saznanja i kreativnosti predstavljaju osnovne vrednosti ovog takmičenja i čine ga jedinstvenim u Evropi i svetu. Strategija protivnika kojoj je cilj da ošteti protivničkog robota strogo je zabranjena, kao i korišćenje skolopova koji mogu ugroziti bezbednost sudija i/ili navijača. Jedno od zanimljivijih tradicija je pravo svake ekipe da sebi nadene ime, koje je obično simbolično i šaljivo, što svima daje poseban pečat originalnosti.

Eurobot 2006. – Catania, Sicilija

Tri prvoplasirane ekipe, pored pehara za pobednike, očekuje i put u Hajdelberg gde će se susresti sa evropskom robotičarskom elitom, što samo po sebi predstavlja veoma vrednu nagradu.

Eurobot 2006. Catania, Sicilija

Pozivamo sve zainteresovane da dođu u subotu pre podne u press salu (bivši bioskop Vojvodina) Sportsko-poslovnog centra Vojvodina, da uživaju u ovom izuzetnom događaju.

Na trećem međunarodnom takmičenju "Hardware & Software" ekipa "Novi Sad 1" u sastavu Darko Filipović, Siniša Cvijanović, Žolt Varga i Aleksandar Sabo, koordinisani iskusnim Jovanom Radakom, osvojila je prvo mesto.

Na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je pet ekipa: tim Elektronskog fakulteta iz Niša, gosti iz Bosne i Hercegovine – ekipe iz Istočnog Sarajeva i Banja Luke i dve ekipe novosadskog FTN-a, sa odseka elektronika i računarstvo.

Na svečanom otvaranju 5. novembra, takmičari su bili upoznati sa problemom (pogledati prilog 1.) kojem su u naredna četiri dana tražili rešenje. Ovo nije bio nimalo jednostavan zadatak, jer su tip i količina komponenti takođe bili ograničeni.

Slika 1. Komponente

Zahvaljujući svom znanju, veštinama i kreativnosti, sve ekipe su u zadatom roku uspele da finalizuju svoje projekte sa naizgled sličnim rešenjima, ali i ovog puta nijanse su bile presudne… Dva pogonska motora napajala je jedna baterija od 6V, dok je njima upravljao integrisani H most L298. Drugi deo gotovo svih "robotića" činio je par RF prijemnik i predajnik, RT4-418 i HRR3-418. Softverski deo projekta bio je u većini slučajeva osmišljen tako da omogući krajnjem korisniku da vrši kontrolu nad "robotićem" sa klijenta koji je sa serverom povezan putem interneta.

Slika 2. H-most L298N

Slika 3. RF predajnik realizovan hibridnim modulom RT4-418

Sudije su pored ocenjivanja kvaliteta kreiranog hardverskog i softverskog dela takođe vrednovale kvalitet javne prezentacije, kao i vreme za koje će "robot" preći svoj put kroz lavirint (sto za demonstraciju ). Takođe ocenjivao se i izgled vozila gde je najviše poena prikupila ekipa Istočnog Sarajeva, za svoju "FAP mašinu". Veliko finale održano je poslednjeg takmičarskog dana, 9. novembra. Uz power point prezentaciju, bio je uspostavljen i videolink sa četvrtim članom ekipe koji je bio u ulozi vozača, izolovan od svojih kolega, tako da su mnogobrojni posetioci zaista imali potpun ugođaj.

Slika 4. Lavirint

Slika 5. "FAP mašina" ekipe Istočnog Sarajeva

Same prezentacije svih timova su bile izuzetne, što se ne može reći i za završnicu i vožnju kroz lavirint. Nažalost, "robotić" ekipe "Novi Sad 2" nije se ni pomakao, ali su bez obzira na to dobili veliki aplauz za uloženi trud i u krajnjem plasmanu zauzeli peto mesto. Nišlije su prešle trećinu puta i zauzele četvrto mesto. Nešto bolje bile su trećeplasirane Sarajlije. Njihova "FAP mašina" je uspela da pređe bezbedno dve trećine puta, a onda se zaustavila bez mogućnosti da krene dalje. Tim iz Banja Luke je savladao lavirint za odličnih četiri minuta i pedeset sekundi, i time zaslužio da se nađe na drugom mestu. Ekipi "Novi Sad 1" sve je funkcionisalo savršeno. Put iz lavirinta pronašli su za rekordnih tri minuta i pedeset sekundi. Hardver se sastojao iz tri dela: energetskog, drajverskog i upravljačkog, sklopljenih u skladnu celinu. Softver je razlikovao privilegije korisnika – omogućena je administracija, korišćenje i upravljane vozilom preko interneta, kao i posmatranje kretanja vozila preko interneta za više posmatrača. Takođe su realizovane dodatne opcije za obradu primljene slike (omogućena je njena rotacija, crno beli efekat, prenos zvuka, snimanje trenutnog frejma u sliku, exportovanje striminga u video fajl na hard).

Slika 6. Žiri takmičenja

Slika 7. Omko upravlja vozilom ekipe "Novi Sad 1"

Međutim, kako su sami izjavili, ekskluzivno za našu redakciju, ne bi uspeli da nije bilo njihovog virtuelnog vozača. Omko je pomogao da "robotić" što pre prođe kroz lavirint. Svečanom večerom i dodelom diploma završeno je ovogodišnje takmičenje "Hardware & Software". Novo slično druženje ljubitelja elektronike očekuje se u maju sledeće godine, u rumunskom gradu Sućavi.

Prilog 1. Kompletan zadatak takmičenja

Treba realizovati sistem koji omogućava daljinsko upravljanje pokretinim objektom (vozilom). Vozilo ima autonomno baterijsko napajanje i nalazi se na stolu sa montažnim pregradama koje se mogu postavljati uglavljivanjem u rupe na stolu na proizvoljan način, čime se dobija rekonfigurabilni lavirint kroz koji vozilo treba da prođe. Na lokaciji gde se nalaze vozilo i lavirint, nalazi se i računar (server) na koji je priključena web kamera koja snima lavirnt odozgo. Na server treba priključiti i dodatni uređaj koji omogućava slanje komandi za kreatanje vozila, putem radio veze. Operater upravlja vozilom sa udaljene lokacije korišćenjem klijentske aplikacije koja komunicira sa serverom preko interneta. Ova aplikacija treba da ima mogućnost prijema slike sa web kamere, čime operater dobija informaciju o trenutnom položaju vozila u lavirintu, kao i da omogući upravljanje vozilom korišćenjem pomenutog predajnog bežičnog uređaja koji je priključen na server.

Zadatak za sve ekipe je da korišćenjem komponenti i opreme koja im je data na raspolaganje realizuju:

• Upravljački uređaj na vozilu
• Uređaj za bežično slanje komandi vozilu
• Serversku aplikaciju
• Klijentsku aplikaciju koja omogućava upravljanje vozilom sa udaljene lokacije

Svaka ekipa treba da napravi dokumentaciju o svom projektu u elektronskom obliku. Dokumentacija uključuje: opis, algoritme, šeme i sl. Tokođe, svaka ekipa treba da pripremi Power Point prezentaciju projekta i javno prezentuje rešenje. U sklopu prezentacije, predviđena je i praktična demonstracija u okviru koje vozilo treba da savlada zadatu konfiguraciju lavirinta u što kraćem vremenu.