Kada nivo ugljen-dioksida naraste na neprihvatljiv nivo dolazi do lošeg kvaliteta vazduha i zagušljivih prostorija. CO2 i senzori protoka vazuha mogu upravljati dodatnom ventilacijom radi povećanja dotoka svežeg vazduha i poboljšanja kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru. Isto tako novi uređaji mogu biti korisni u upravljanju vlagom u vlažnim klimatskim uslovima, povećavajući nivo komfora i smanjenja rasta plesni.

Standardi koje je uvelo Američko društvo inženjera za grejanje, hlađenje i klimatizaciju (ASHRAE) definišu maksimalni nivo CO2 od 1000ppm; i ASHRAE 62-1989 norma je široko prihvaćena i u drugim zemljama poput Švedske, Francuske i Japana. CGESCO2 senzori koriste nedisperzionu infracrvenu (NDIR) tehnologiju za merenje u opsezima 0-2000ppm i 0-5000ppm. Koristeći patentiranu autokalibracionu proceduru za kompenzaciju otklona izazvanog starenjem, senzori obezbeđuju visoku preciznost i odličnu dugoročnu stabilnost.

Merenje vlažnosti je bazirano na tankom sloju polimera, koji oslobađa ili apsorbuje vodenu paru u skladu sa vlažnošću ambijenta, menjajući tako svoja dielektrična svojstva. Elektronika meri rezultujuću kapacitivnost, sa odličnom ponovljivošću koja daje tačnost od ±3% u opsegu 10% do 90% relativne vlažnosti. Visok kvalitet HC101 senzora garantuje dugoročnu stabilnost i otpornost na hemijske zagađivače.

Senzori brzine vazduha koriste principe tankoslojne anemometrije, u kojoj se zagrevana rezistivna mreža održava na konstantnoj temperaturi iznad nivoa medijuma. Protok vazduha iznad otpornika je hladi i snaga potrebna za održavanje temperature određuje brzinu vaduha. Gavazzijeva vrhunska tehnologija tankog filma garantuje odličnu tačnost preko svih radnih opsega sve do 20m/s. Šta više, senzor je otporan na prašinu i prljavštinu i ima malu ugaonu zavisnost. Merni opseg i vreme reagovanja se podešavaju pomoću kratkospojnika.

Merenje temperature je dostupno korišćenjem Pt100, Pt1000, PTC ili NTC rezistivnih elemenata, pružajući tipičnu tačnost od of ±0.3°C na 20°C.

Senzori su dostupni u cevnom i u formatu za montažu na zid, a izlaz je moguće birati između naponskog 0-10VDC ili strujnog 2-40mA. Senzori se mogu kombinovati u bilo kom formatu. Na primer, CGESHTPD cevni model poseduje HC101 senzor vlage kombinovan sa pasivnim Pt100/Pt1000 senzorom temperature.

Tajna je u pločicama ekrana. Mitsubishi je kreirao OLED pločice ekrana koje su četvrtastog oblika ivica oko četiri inča. Kombinovanjem ovih pločica u proizvoljno velikom broju može se napraviti ekran veličine koju god zaželite.

Mane su očigledne, prirodna rezolucija piksela je relativno mala (oko 4 milimetra) i OLED svetla će trajati samo oko 2.5 godine pri tipičnoj upotrebi.

Ipak, ova tehnologija, kojoj će verovatno trebati oko 3 godine da dođe na police prodavnica, biće korisna za postavljanje displeja na neobičnim mestima.

Obećavajući vid tehnologije solarne energije je na korak bliže masovnoj proizvodnji. Kompanija Nanosolar je otvorila automatizovano postrojenje za proizvodnju svojih solarnih panela, koji se prave štampanjem poluprovodničkog materijala nazvanog CIGS na aluminijumsku foliju. Fabrika je smeštena u Nemačkoj, gde su Vladini potsticaji otvorili veliko tržište za solarne panele. Nanosolar ima potencijal izrade 640MW solarnih panela godišnje.

Solarne ćelije napravljene od CIGS poluprovodnika, koji se sastoji od bakra (eng. Copper), indijuma (eng. Indium), galijuma (eng. Gallium) i selena (eng. Selenium) su dugo vremena razmatrane kao potencijalni konkurent konvencionalnim solarnim ćelijama napravljenim od silicijuma. Bar u laboratoriji, CIGS ćelije su dostigle efikasnost koja je uporediva sa silicijumskim. U teoriji, one se mogu praviti korišćenjem jeftinih štamparskih procesa, vodeći tako do jeftinije solarne energije. Ali razvijanje proizvodnih procesa koji odravaju visoku efikasnost se pokazalo kao izuzetno teško.

Nanosolar tvrdi da su ti problemi rešeni. Njihove solarne ćelije još uvek nisu efikasne poput laboratorijskih – najbolja konvertuje 16.4% sunčeve energije u električnu, za razliku od 20% u laboratorijskim uslovima. U proseku, ovi solarni paneli konvertuju samo 11% sunčeve energije u električnu, kaže Martin Rošajzen (Martin Roscheisen), glavni izvršni direktor kompanije Nanosolar. Ali to je ipak dovoljno za takmičenje sa konvencionalnim solarnim panelima, kaže on, uzimajući u obzir modifikacije koje poboljšavaju performanse i manje troškove instalacije.  On procenjuje da na sunčanim lokacijama, elektrane koje koriste ove solarne panele mogu proizvoditi elektricitet po ceni od 5-6 centi po kWh, po kalkulaciji po metodu Ministarstva Energetike, koja uključuje i amortizaciju solarnih panela. To je vrlo blizu cene elektriciteta dobijenog od uglja i značajno manje od većine solarnih elektrana kod kojih se cena kreće između 18 – 22 centa po kWh.

Niska efikasnost predstavlja problem iz razloga što povećava troškove instalacije solarnih nizova – kako svaki panel proizvodi manje energije, više ih mora biti instalirano. Manja proizvodnja energije takođe može povećati troškove elektronike potrebne za rad panela. Da bi rešio ovaj drugi problem, Nanosolar je povećao struju koju mogu generisati ovi paneli korišćenjem velikih listova aluminijumskih folija radi prikupljanja elektrona sa svakog panela. Ovo, zajedno sa drugim modifikacijama, efektivno smanjuje ožičenje panela, pojednostavljuje instalaciju i smanjuje troškove materijala. Paneli su takođe veći od konkurentskih sa sličnom efikasnošću tako da se generiše više energije po panelu. Na primer, solarni paneli kompanije First Solar, jedne od najvećih proizvođača solarnih panela na svetu, generišu oko 70W. Nanosolarovi paneli generišu 160W.

Novo proizvodno postrojenje, koje sklapa solarne ćelije u panele, takođe će pomoći u redukovanju troškova. Postrojenje je potpuno automatizovano, koristi robote i ostalu opremu, i može sklopiti panel dvostruko brže od konvencionalnih fabrika, kaže Rošajsen.

Čak i sa ovim poboljšanjima, međutim, biće teško biti konkurentan, pogotovo uzimajući u obzir trenutne ekonomske uslove. Niski troškovi koje Rošajzen navodi su ostvarljivi samo ako fabrika radi operativnim kapacitetom. Za sada, stvarna proivodnja je veoma niska. Iako je fabrika projektovana za proizvodnju od 640MW solarnih panela godišnje, trenutna proizvodnja je samo 1MW mesečno. Razlog leži u tome što je ova tehnologija relativno nova i nije dovoljno dokaana da bi banke finansirale velike projekte koji bi koristili ove ploče.

Nanosolar ima i dosta konkurencije. Cene solarnih panela su nedavno značajno opale, delom iz razloga što je potražnja opala, stvarajući višak, a delom što je tehnologija proizvodnje konvencionalnih solarnih panela napredovala. Rošajzen tvrdi da Nanosolar može praviti solarne panele jeftinije od kompanije First Solar, za koje je poznato da imaju najmanje troškove proizvodnje. Ali Bredford nije siguran da li će kompanija moći prodavati svoje panele po dovoljno nižoj ceni od konkurencije da bi bile prihvatljivi bankama. “Rošajzenova teorija je tačna,” kaže on, “ali uslovi na tržištu mogu je sprečiti da postane realnost.”

ESL tehnologija radi na principu ispaljivanja elektrona u fosfor koji potom sija. Kako Vu1 objašnjava, tehnologija je slična onoj koja se koristi u klasičnim televizorima. Međutim, sijalice imaju nekoliko poboljšanja, poput uniformne distribucije elektrona, energetske efikasnosti, performansi fosfora i troškova proizvodnje. “CRT i TV tehnologija je zasnovana na obezbeđivanju elektronskog snopa i na taj način uključuju piksele veoma brzo,” objašnjavaju iz kompanije. “ESL tehnologija je zasnovana na uniformnom raspršivanju elektrona koji pogađaju veliku površinu. Ovo se vrši energetski veoma efikasno tokom dugačkog životnog veka.”

Sa ESL, Vu1 se nada da će prevazići neke do izazova sa kojima se suočavaju CFL i LED, dve svetlosne tehnologije za koje se smatra da imaju najveći potencijal u „post-užarenom“ dobu. Kako iz kompanije objašnjavaju, najveći problem CFL sijalica je da sadrže oko 5mg žive. Ako se ne recikliraju pravilno – ili se slučajno razbiju – one ispuštaju živu u vazduh ili podzemne vode i zagađuju okolinu. Osim toga, neki ljudi smatraju da CFL daju hladnije boje u poređenju sa toplijim bojama koje emituju sijalice sa užarenim vlaknom.

Sa druge strane, LED tehnologija ne sadrži opasne materije poput žive i mogu da rade do 50.000 časova. Međutim, njihova disipacija toplote ih čini ukupno skupljim od ostalih sijalica, sa projektovanom maloprodajnom cenom od oko $40 po komadu.

Nasuprot tome, ESL ne sadrži opasne materije i trebalo bi da košta ok $20, što je ekvivalentno dimabilnoj CFL reflektorskoj sijalici. Slično kao i CFL, ESL sijalice koriste 65% manje energije od sijalica sa užarenim vlaknom i može da traje do 6000 radnih sati, što je oko četiri puta više od klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom. Druge prednosti ESL sijalica uključuju temperaturu boje sličnu klasičnim sijalicama, kao i mogućnost trenutnog paljenja i potpuna dimabilnost.

Vu1 planira početak proizvodnje ESL sijalica do kraja godine i nada se da će prodaja početi do sredine 2010. U početku, kompanija će proizvoditi reflektorske sijalice, a kasnije će proširiti gamu na ostale oblike poput standardne A sijalie ili cevi.

Iger tvrdi da cink-vazduh tehnologija može obezbediti do tri puta duži vek upotrebe od konkuretnih tehnologija. Ralog leži u konstrukciji cink-vazduh ćelije. Alkalne ćeline imaju relativno tanku katodu u poređenju sa anodom. Cink-vazduh ćelija, nasuprot tome, treba samo tanku membranu. “To znači da postoji duplo veća anoda i ovo, zajedno sa drugim efikasnim rešenjima, pruža duži rad u poređenju sa baterijama slične zapremnine.”

Enerdžajzer planira da startuje proizvodnju PP355 ove godine. Uređaj radnog napona 1.4V će imati dimenzije samo 32.2 x 14.7 x 5 mm – slične debljine kao i Li ion. Planirana su još druga dva uređaja. Enerdžajzer veruje da će primarne baterije biti pogodnije za neke aplikacije od punjivih. “Sve zavisi od aplikacije i kako se uređaj koristi, ali primarne baterije imaju više smisla.”

Jedno pitanje na kojem Enerdžajzer radi sa svojim OEM partnerima je rešavanje upravljanje vazduhom. Kako raste potrebna snaga iz baterija, proporcionalno raste i potreba za vaduhom koji se koristi. U ovoj tehnologiji veliki broj vazdušnih rupa se primenjuje na većoj površini baterije. U nekim aplikacijama, traka se može ukloniti iz ovih rupa i na taj način uključiti bateriju. “Ali izlaganje okolini degradira performanse i, jednom kad se traka ukloni, baterija će trajati oko mesec dana,” napominje Iger.

Međutim, Enerdžajzer razmatra dva pristupa. Jedan je kontrola protoka vazduha postavljanjem pene na vazdušne rupe. Drugi pristup je ventilsko upravljački sistem. “On bi se mogao elektronski kontrolisati ili koristiti klizni prekidač,” tvrdi Iger.

Sada je hemijski gigant DuPont je izjavio da su razvili dugotrajne organske displej materijale koji se mogu štampati jeftino na velike površine, poput mastila. DuPont tvrdi da ovi materijali mogu da se koriste radi izrade jeftinih najnovijih displeja sa postojećom opremom, a u kompaniji kažu i da su u toku pregovori sa proizvođačima displeja radi pojavljivanja na tržištu.

Svaka tačka u organskoj diodi sa svetlosnom emisijom (OLED) je napravljena od materijala koji emituju crveno, zeleno i plavo svetlo kao odgovor na električnu simulaciju putem tranzistorske pozadine tankog filma.

OLED displeji na tržištu trenutno se prave od organskog materijala u obliku pare kroz masku. Ovaj pristup osigurava da se različito obojeni podpikseli ispravno poravnaju, ali proces je skup iz razloga što se određena količina materijala nepovratno gubi i teško je to uraditi na velikim površinama. Iz tog razloga, OLEDi su pronašli svoj put u samo nekoliko proizvoda, uključujući Sony televizore i poneke Samsung mobilne telefone.

Alternativni pristup je depozicija rastvora, što uključuje štampanje tečnih organskih materijala na površinu. Nekoliko kompanija i univerzitetskih istraživačkih grupa su pokušavali da razviju takve printabilne OLED materijale, ali je teško napraviti materijale koji emituju svetlost i traju dovoljno dugo da bi se mogli pojaviti na tržištu: kvalitet displeja se degradirao previše brzo.

Početkom juna na Simpozijumu društva za informacione displeje (Society for Information Display, SID) u San Antoniju, kompanija DuPont je prikazala OLED materijale koji se mogu štampati u rastvoru i čine displeje mnogo trajnijim. DuPont nije pokazala sastav materijala i kako se štampaju. Međutim, životni vek materijala, koje je kompanija prikazala je „veoma impresivan,“ kaže Samson Jeneke (Samson Jenekhe), profesor hemijskog inženjerstva na Univerzitetu u Vašingtonu (Washington).

Koncept šator je dizajniran u asocijaciji sa američkom dizajnerskom kompanijom za proizvode Kaleidoskop (Kaleidoscope) i napravljen po beleškama od originalnog Oranž Solarnog Šatora koji je probno napravljen u Glastonburiju (Glastonbury) 2003 godine.

Najnovije istraživanje pokazuje da posebno tkanje obloženo solarnim nitima sa konvencionalnom tkaninom, revolucionarni novi način hvatanja sunčeve energije, moglo bi uskoro postati realnost. Ovaj radikalni napredak znači da umesto da se oslanja na poznate fiksne panele, dizajneri su bili slobodni da odluče kako će izgledati šator od fleksibilne solarne tkanine.

Koncept Šator solarna školjka koristi ovu tehnologiju radi postizanja potpunog efekta sa tri direkciona klizača koja se mogu pomerati tokom dana radi maksimizovanja solarne efikasnosti, hvatajući optimalnu količinu energije koja se može koristiti u šatoru na razne načine.

Srce Koncept Šatora je centralni bežični hab (eng. hub) koji prikazuje količinu generisane i potrošene energije i omogućuje bežični internet signal. Sve informacije su prikazane na fleksibilnom LCD displeju osetljivim na dodir.

U hab je intregrisan bežični punjač koji napaja mobilne telefone i ostale prenosne uređaje bez potrebe za hrpom žica i različitih punjača. Propušta se električna struja kroz zavojnicu ugrađenu u torbicu-punjač, generiše se magnetno polje koje se koristi za daljinsko napajanje uređaja.

Takođe pod kontrolom centralnog haba je i centralni grejni element ugrađen u podnožje šatora. Grejanje se pali automatski čim temperatura unutar šatora padne ispod zadane.

Fin Mekkenti (Finn McKenty), strategist Kaleidoskopa kaže: ”Razvoj fotonaponske tkanine će napraviti revoluciju u dizajnu šatora. Saradnjom sa kompanijom Oranž napravili smo viziju solarnog šatora za koji verujemo da je odličan uvod u ono što dolazi.”

Istraživači sa Fraunhofer Instituta za fotonične mikrosisteme (IPMS) su razvili tehnologiju displeja koja može učiniti nosive displeje kompaktnijim i jednostavnijim za upotrebu. Povezivanjem fotodetektorskih ćelija – sličnih onima u kamerama – sa pikselima displeja, istraživači su napravili sistem koji može prikazivati pokretnu sliku dok istovremeno detektuje kretanje ispred displeja. Praćenjem pokreta oka osobe dok gleda ekran  moglo bi omogućiti upravljanje pokretima oka, umesto korišćenja ručnih upravljačkih sistema kao druge forme ulaza. Korisnik bi, na primer,  mogao da se kreće kroz opcije na ekranu gledanjem u desni deo ekrana.

“Možemo prikazivati sliku i istovremeno pratiti pokrete oka korisnika,” kaže Majkl Šols (Michael Scholles), menadžer u Fraunhoferovom IPMS. “Ovo je od velikog interesa za sve vrste aplikacija gde su Vaše ruke potrebne za nešto drugo, poput pilota koji upravlja avionom ili hirurga koji na ovaj način može pristupiti prikazu više vitalnih parametara tokom operacije.”

Tehnologija praćenja oka nije nova. Tokom godina, istraživači su razvili brojne sisteme koje prate lica osoba da bi mu ili njoj omogućili interfejs sa računarom. Često su aplikacije namenjene  za osobe sa fizičkim oštećenem, ali se mogu dizajnirati i za opšte korisnike.

Osim toga, istraživači su razvijali nosive displej sisteme godinama, ali su uglavnom bili veliki potrošači energije i ne baš praktični za upotrebu, kaže Aleksander Savčuk (Alexander Sawchuck), profesor elektrotehnike na Univerzitetu Južna Kalifornija (Southern California). “Bilo šta što može učiniti kako bi se nosivi displeji napravili kompaktnijim, laganijim ili da troše manje energije je važno,” kaže on. Integrisanje displeja i kamere u jedan čip je korak napred ka tome, tvrdi Aleksander.

Ideja integrisanja OLED-a sa fotodetektorskim čipom je intrigantna, kaže Savčuk. “Postoji mnogo izazova u pravljenju nosivih displeja, i svaki napredak u ovom polju je veoma uzbudljiv,” kaže.

Trenutna verzija poseduje jednostavan monohromatski displej, oko 1.25 x 1.25 cm, sa rezolucijom od 320 x 240 piksela. Šols kaže da su potpuni kolor displeji mogući, ali da ih je teže napraviti zato što zahtevaju dodavanje kolor filtera belim OLED-ima, koji se teško prave dovoljno efikasni i nisu uvek pouzdani. Međutim, tim na Fraunhofer IPMS se udružio sa kompanikom Novaled, OLED kompanijom koja proizvodi visokokvalitetne bele diode i planiraju da buduće kolor prototipove prave koristeći kompanijine diode.

Kamera u trenutnom prototipu je još uvek prilično nerazvijena. Ima rezoluciju od samo 12 piksela, što znači da još uvek ne može pratiti pokrete oka korisnika. Međutim, Šols kaže da je tim razvio 160 x 120 verziju čip kamere koja je testirana u laboratoriji ali još uvek nije integrisana u displej. Istraživači očekuju da naprave naprednu verziju sistema sa višom rezolucijom kamere i potpunom mogućnošću praćenja oka do početka 2011 godine.

Potražnja za displejima koji mogu prikazati boje vrlo verno prirodnim bojama je u porastu u poljima poput industrijskog diajna, digitalnim arhivama, bežičnim daljinskim medicinskim uređajima i komercijalnoj elektronici.

Ovaj displej sa pet primarnih boja se sastoji od “Multi primarne kolor tehnologije” koja poseduje specijalno kolo za obradu slike pored panela čiji se struktura temelji na petobojnim filterima koji dodavaju boje cijan (cyan, C) i žutu (yellow, Y) tradicionalnim bojama: crvena (red, R), zelena (green, G) i plava (blue, B).

Ova kombinacije proširuje gamu boja (opseg reproduktivnih boja) koje se mogu prikazati unutar spektra boja koje golo ljudsko oko može razlikovati i omogućuje displeju da reprodukuje više od 99% realnih boja. Gotovo sve boje se mogu prikazati verno, uključujući boje koje su bile vrlo nezgodne za prikaivanje pomoću konvencionalnih LCD monitora – boja mora (smaragdno plava), mesingani instrumenti (zlatno žuta) i ruža (karmin crvena), na primer. Usvajanje ove tehnologije će omogućiti efikasnu upotrebu energije proizvedene pozadinskim osvetljenjem, tako da će ovaj displej doprineti uštedi energije.

Panel, koji se izrađuje širine 42 ili 47 inča (107 ili 120 cm), za pozadinsko osvetlenje koristi LED sistem koji omogućuje debljinu od samo 0.2 inča (5.9mm).

Drugi najveći svetski proizvođač LCD-a tvrdi da je proizvod težak 6.1kg u manjoj i 7.3kg u većoj verziji, što je oko pola težine u odnosu na konvencionalne panele.

“Displeji mogu reprodukovati bogatu paletu boja prirodnog izgleda sa nivoom saturacije od 80 procenata,” rekli su iz kompanije.

Izvršni potpredsednik Čung In-Jae (Chung In-Jae) ka-e da novi proizvod demonstrira: “našu vodeću LED tehnologiju pozadinskog osvetlenja koja omogućuje tanje dizajne.”

LG Displej i lokalni rival Samsung Elektroniks (Samsung Electronics) su učinili ravne panele globalnim i sada se takmiče ko će napraviti tanje panele za svoje televizore visoke definicije.