Radioizotopna baterija veličine i debljine novčića može da obezbedi gustinu energije šest redova veličine veću od običnih hemijskih. Novi oblik interne strukture mogao bi omogućiti da nuklearne baterije budu tanke poput ljudske vlasi kose. Nuklearna energija se već koristi u baterijama u pejsmejkerima i svemirskim satelitima, tako da one mogu biti bezbedne, prema Kwonu, vanrednim profesorom elektrotehnike i inženjerstva na Univerzitetu u Misuriju.

Oranž (Orange) je pokazao svoju viziju šatora budućnosti. Koristeći najnoviju eko-energetsku tehnologiju, Oranž Solarni Koncept Šator (Orange Solar Concept Tent) će omogućiti kamperima da ostanu u kontaktu sa svetom i napajaju svoje neophodne kamperske spravice.

Kompanija PoliPlus (PolyPlus) iz Kalifornije, razvija lagane baterije velike energije koji koriste okolni vazduh kao katodu. PoliPlus radi sa partnerskom firmom na razvoju jednokratnih litijum metal-vazduh baterija za Vladu, i očekuje da će ove baterije biti na tržištu za nekoliko godina. Kompanija takođe ima i punjive litijum metal-vazduh akumulatore u ranim fazama razvoja koji bi eventualno mogli pokretati električna vozila mnogo duže između dva punjenja od dosadašnjih.

Inženjeri američkog Nacionalnog Instituta za standarde i tehnologiju (NIST) su otkrili način izrade fleksibilne memorijske komponente od postojećih materijala.Istraživači tvrde da komponenta ima slična svojstva kao i memristor – otpornik koji menja svoju otpornost prema struji koja ide kroz njega i zadržava svoju otpornost čak i posle isključenja napajanja.

Nove „data naočare“ razvijene u Fraunhofer Institutu za fotoničke mikrosisteme (IPMS) u Drezdenu, navodno mogu pročitati sa inženjerovog oka koje detalje on želi da vidi na nacrtu ili šemi. CMOS čip sa pratiocem oka u mikrodispleju čini ovo mogućim. Naočare su povezane na PDA, prikazuju informacije i reaguju na upravljačke komande.

Istraživači sa Univerziteta u Čikagu i Laurens Berkli Nacionalne Laboratorije (Lawrence Berkeley National Laboratory) razvili su „elektronski lepak“ koji može ubrzati napredak u poluprovodnički baziranim tehnologijama, uključujući solarne ćelije i termoelektrične uređaje koji pretvaraju sunčevu svetlost i nekorisnu toplotu, respektivno, u korisnu električnu energiju.

Istraživači sa Fraunhofer Instituta za fotonične mikrosisteme (IPMS) su razvili tehnologiju displeja koja može učiniti nosive displeje kompaktnijim i jednostavnijim za upotrebu. Povezivanjem fotodetektorskih ćelija – sličnih onima u kamerama – sa pikselima displeja, istraživači su napravili sistem koji može prikazivati pokretnu sliku dok istovremeno detektuje kretanje ispred displeja. Praćenjem pokreta oka osobe dok gleda ekran moglo bi omogućiti upravljanje pokretima oka, umesto korišćenja ručnih upravljačkih sistema kao druge forme ulaza. Korisnik bi, na primer, mogao da se kreće kroz opcije na ekranu gledanjem u desni deo ekrana.

Smeštanje više digitalnih fotografija, muzike i ostalih podataka na silicijumske čipove u USB uređajima i pametnim telefonima je poput stiskanja više jagoda u kutiju iste veličine. Što se više zbije to će se pre pokvariti. Deset do sto gigabita po kvadratnom inču na današnjim memorijskim karticama ima očekivani životni vek od 10 do 30 godina. Elektronska industrija zahteva puno veće gustine podataka za sutrašnje iPodove, pametne telefone i ostale uređaje.

Tokom proteklih nekoliko godina, istraživači su razvili nekoliko materijala koji savijaju svetlost na načine koji kao da prkose zakonima fizike, kreirajući takozvana supersočiva, za optički imadžing ultravisoke rezolucije, kao i ogrtače za nevidljivost. Sada su istraživači pokazali da se iste stvari mogu učiniti sa zvukom umesto sa svetlom. Korišćenjem prvog akustičnog metamaterijala ikad napravljenog, istraživači su u mogućnosti da se fokusiraju na ultrazvučne talase.

Zahvaljujući Američkom vojnom vazduhoplovstvu, Šej Kuran (Shay Curran), vanredni profesor fizike i njegov istraživački tim su prikazali ultra visoka električna provodna svojstva u plastici, zvanoj polikarbonat, mešajući je sa tačno određenom količinom i tipom ugljeničnih nanocevi.