Intelligent Software Assistant – Inteligentni softverski asistent

Adam Čejer (Adam Cheyer) rukovodi dizajnom moćnog softvera koji se ponaša kao lični pomoćnik.

Pretraga je prolaz na Internet za većinu ljudi; za mnoge od nas, ona je postala druga priroda razlaganja zadatka u skup ključnih reči koje će dovesti do potrebnih informacija. Ali Adam Čejer predviđa novi način interakcije ljudi sa servisima dostupnim na Internetu.

$100 Genome

Han Cao je napravio nanofluidni čip koji bi mogao učiniti razlaganje niza DNK mnogo jeftinijim.

Bionanomatriks (Bionanomatrix) bavi se onim što mnogi veruju da je ključ personalizovanja medicine: sekvencijalna tehnologija tako brza i jeftina da se celokupan ljudski genetski kod može pročitati za osam sati i to za manje od 100 dolara. Uz pomoć takvog moćnog alata, medicinski tretman bi mogao biti prilagođen različitom genetskom profilu svakog pacijenta.

Racetrack Memory

Stjuart Parkin (Stuart Parkin) koristi nanožice za pravljenje ultragustih memorijskih čipova.

Kada je IBM prodao posao sa čvrstim diskovima Hitačiju (Hitachi) u aprilu 2002 godine, saradnik IBM-a, Stjuart Parkin je razmišljao šta činiti sledeće. On je potrošio dosta vremena proučavajući fundamentalne osnove fizike magnetnih materijala, čineći seriju otkrića koji su dali čvrstim diskovima hiljade puta veći kapacitet. Sada je Parkin započeo razvijanje potpuno novog načina smeštanja informacija: memorijski čip sa velikim kapacitetom poput magnetnog čvrstog diska, trajnošću elektronskih fleš memorija i superiorne brzine od oboje. On je novu tehnologiju nazvao “racetrack memory”.

Biological Machines – Biološke mašine

Mišel Maharbic (Michek Maharbiz) je napravio nove interfejse između mašina i živih sistema koji bi mogli dovesti do nove generacije kiborga.

Golema buba leti uokolo, gore, dole, levo, desno. Ali insekt nije štetočina i ne kreće se samostalno. Ugrađen prijemnik, mikrokontroler, mikrobaterija i šest pažljivo postavljenih elektroda omogućuje inženjerima da kontrolišu bubu bežično. Daljinskim isporučivanjem elektriciteta u mozak i mišiće krila, inženjeri su u stanju da pokrenu bubu da poleti, okrenese ili da se zaustavi.

Paper Diagnostics – Papirna dijagnostika

Džordž Vajtsajds (George Whitesides) je napravio test papir koji je jeftin i jednostavan za korišćenje.

Dijagnostički alati koji su jeftini za izradu, jednostavni za korišćenje i dovoljno pouzdani za ruralna područja mogli bi sačuvati hiljade života u siromašnim delovima sveta. Da bi napravili takve uređaje, profesor sa Harvarda, Džordž Vajtsajds, spojio je napredne mikrofluide u jednu od najstarijih ljudskih tehnologija: papir. Rezultat je je svestran, jednokratni test koji može i u malim količinama urina ili krvi otkriti prisustvo bolesti ili hroničnih stanja.

Liquid Battery – Tečni akumulator

Donald Sadovej (Donald Sadoway) je koncipirao novi akumulator koji bi mogao noću napajati gradove solarnom energijom.

Bez pogodnog načina za smeštanje elektriciteta u velikim razmerama, solarna energija je beskorisna noću. Jedna od opcija koja obećava je nova vrsta akumulatora koji je potpuno napravljen od tečnih aktivnih materijala. Prototip predviđa cenu koja je samo trećinu cene današnjih najboljih akumulatora, dok se predviđa znatno duži vek trajanja.

Traveling-Wave Reactor – Reaktor sa putujućim talasima

Novi dizajn reaktora bi mogao učiniti nuklearnu energiju sigurnijom i jeftinijom, tvrdi Džon Gajleland (John Gilleland).

Obogaćivanje uranijuma radi dobijanja goriva za reaktor i periodično otvaranje reaktora radi dodavanja su najteži i najskuplji koraci u upravljanju nuklearnim elektranama. Pored toga, nakon što se potrošeno gorivo ukloni iz reaktora, reprocesiranje da bi se učinilo korisnim ima iste nedostatke, plus još dva: rizik od izrade nuklearnog oružja i zagađenja okoline.

Nanopiezoelectronics – Nanopiezoelektronika

Cong Lin Vang (Zhong Lin Wang) misli da bi piezoelektrične nanožice mogle napajati implantabilne medicinske uređaje i opsluživati malene senzore.

Senzori veličine reda nanometra su izuzetno osetljivi, vrlo skromni po pitanju energije i naravno veoma maleni. Oni mogu biti korisni u detekciji molekularnih znakova bolesti u krvi, malenih količina otrovnih gasova u vazduhu i tragova kontaminanata u krvi. Ali baterije i integrisana kola neophodni za rad ovih uređaja čine ih veoma teškim za minijaturizaciju. Cilj Cong Lin Vanga je da dovede energiju u nanosvet sa mini generatorima koji koriste piezoelektricitet. Ako uspe, biološki i hemijski nanosenzori će moći sami sebe da napajaju.

HashCache - HašKeš

Novi metod Vivek Paia za smeštanje veb sadržaja mogao bi učiniti Internet mnogo pristupačnijim širom sveta.

Širom sveta u razvoju, nedovoljan pristup Internetu je više tvrdoglavo razmišljanje od nedostatka računara. “U većini mesta, umrežavanje je skupo – ne samo relativno već i apsolutno – u odnosu na SAD,” kaže Vivek Pai, naučnik sa Prinston (Princeton) Univerziteta. Često, čak i Univerziteti u siromašnim zemljama mogu priuštiti samo nisko propusne veze; individualni korisnici koriste ekvivalentni deo modemske konekcije. Radi povećanja koristi od tih veza, Pai i njegova grupa su kreirali HešKeš, veoma efikasan metod keširanja – koji smešta često korišćeni veb sadržaj na lokalni čvrsti disk umesto da se koristi dragoceni propusni opseg radi preuzimanja istih podataka više puta.

Software-Defined Networking – Softverski definisano umrežavanje

Nik Mekkeovn (Nick McKeown) veruje da bi daljinsko softversko upravljanje mrežnim hardverom ubrzalo Internet.

Godinama su kompjuterski naučnici sanjali o načinima za poboljšanje mrežne brzine, pouzdanosti, energetske efikasnosti i sigurnosti. Ali njihove šeme su uglavnom ostajali laboratorijski projekti iz razloga što je bilo nemoguće testirati ih na dovoljno velikom nivou da se vidi da li rade. Razlog tome leži u činjenici da su ruteri i svičevi u jezgru Interneta zaključani, jer je njihov softver intelektualna svojina kompanija poput Cisko (Cisco) i Hjulit-Pakard (Hewlett-Packard).

Koncept šator je dizajniran u asocijaciji sa američkom dizajnerskom kompanijom za proizvode Kaleidoskop (Kaleidoscope) i napravljen po beleškama od originalnog Oranž Solarnog Šatora koji je probno napravljen u Glastonburiju (Glastonbury) 2003 godine.

Najnovije istraživanje pokazuje da posebno tkanje obloženo solarnim nitima sa konvencionalnom tkaninom, revolucionarni novi način hvatanja sunčeve energije, moglo bi uskoro postati realnost. Ovaj radikalni napredak znači da umesto da se oslanja na poznate fiksne panele, dizajneri su bili slobodni da odluče kako će izgledati šator od fleksibilne solarne tkanine.

Koncept Šator solarna školjka koristi ovu tehnologiju radi postizanja potpunog efekta sa tri direkciona klizača koja se mogu pomerati tokom dana radi maksimizovanja solarne efikasnosti, hvatajući optimalnu količinu energije koja se može koristiti u šatoru na razne načine.

Srce Koncept Šatora je centralni bežični hab (eng. hub) koji prikazuje količinu generisane i potrošene energije i omogućuje bežični internet signal. Sve informacije su prikazane na fleksibilnom LCD displeju osetljivim na dodir.

U hab je intregrisan bežični punjač koji napaja mobilne telefone i ostale prenosne uređaje bez potrebe za hrpom žica i različitih punjača. Propušta se električna struja kroz zavojnicu ugrađenu u torbicu-punjač, generiše se magnetno polje koje se koristi za daljinsko napajanje uređaja.

Takođe pod kontrolom centralnog haba je i centralni grejni element ugrađen u podnožje šatora. Grejanje se pali automatski čim temperatura unutar šatora padne ispod zadane.

Fin Mekkenti (Finn McKenty), strategist Kaleidoskopa kaže: ”Razvoj fotonaponske tkanine će napraviti revoluciju u dizajnu šatora. Saradnjom sa kompanijom Oranž napravili smo viziju solarnog šatora za koji verujemo da je odličan uvod u ono što dolazi.”

Za dizajnere automobila, tajne agente i pilote borbenih aviona, data naočare – nazvane i “displeji montirani na glavu” (eng. head-mounted displays, HMD) – su svakodnevni objekti, koje uvode nosioca u virtuelni svet pružajući mu podatke realne okoline. Trenutno ti uređaji mogu samo da prikazuju informacije.

Naočare koje su razvijene u IPMS su bidirekcione i interaktivne tako da su otvorena nova područja primene. Grupa naučnika radi na uređaju koji uključuje praćenje oka – omogućujući tako korisnicima da utiču na prikazani sadržaj pomeranjem očiju ili fokusiranjem na određene delove slike.

IPMS istraživači se nadaju da će bidirekcione data naočare doprineti napretku gde god ljudi imaju potrebu za dodatnim informacijama ali su im ruke zauzete. One imaju integrisani sistem praćenja oka i reprodukcije slike na CMOS čipu. Ovo čini HMD malim, laganim, jednostavnim za proizvodnju i jeftinim. Čip veličine 19.3 x 17 mm je ugrađen u prototip iza šarke. Odatle se slika na mikrodispleju projektuje na retinu korisnika tako da izgleda kao da se nalazi na udaljenosti od oko jedan metar. Ova slika treba da nadjača svetlost okoline da bi osigurala da se vidi čisto uprkos menjanju osvetljenosti okoline. Zbog ovoga, istraživači su koristili OLED, organske LED, radi izrade mikrodispleja sa posebno velikom osvetljenošću.

Akustična sočiva se mogu napraviti da fokusiraju zvuk kao što sočiva u mikroskopu fokusiraju svetlo. Ali sposobnost da radi sa obe vrste talasa je ograničena raspršavajućim efektom zvanim difrakcija. Korišćenjem konvencionalnih sočiva nije moguće fokusirati svetlosne talase ili zvučne talase da se uoče veličine manje od pola talasne dužine svetlosti. Da bi se zaobišla ova ograničenja, sočiva moraju prelomiti, ili doslovno saviti svetlost unazad. Ne postoje prirodni materijali koji imaju negativan indeks prelamanja, ali neki materijali pažljivo dizajnirani u laboratorijama, nazvani metamaterijali, mogu. Isti alati korišćeni da se naprave takvi materijali koji mogu fokusirati svetlosne ili zvučne talase iza difrakcionih limita, omogućujući imadžing visoke rezolucije, mogu se iskoristiti da se naprave materijali koji mogu postići suprotno, da omotaju objekat i da usmeravaju zvuk i svetlost oko njega.

Teoretičari rade na materijalima koji savijaju zvučne talase unazad već nekoliko godina. Takav metamaterijal je sada napravio Nikolas Fang (Nicholas Fang), asistent na Univerzitetu u Ilinoisu. Njegova grupa je napravila uređaj za fokusiranje zvuka koji se sastoji od aluminijumskog niza uskih rezonantnih šupljina čije su dimenzije podešene da reaguju sa ultrazvučnim talasima. Šupljine su popunjene vodom. Kad se ultrazvučni talas kreće kroz niz, šupljine rezonuju tako da je zvuk fokusiran. Šupljine “rade zajedno da prelome zvuk,” kaže Feng.

“Ovo je veliki korak napred ka akustičnim metamaterijalima,” kaže Stiven Kumer (Steven Cummer), vanredni profesor na Djuk Univerzitetu (Duke University). Kumer je umešan u razvoj prvog optičkog omotačkog uređaja. “To je dobra eksperimentalna potvrda da se ideje iz elektromagnetike mogu produžiti do akustike,” on kaže.

Ultrazvučni sistem, opisan u časopisu Fizikal Revju Leters (Physical Review Letters), još uvek nije dostigao difrakcione limite. Ali istraživači očekuju da ih Fang uskoro prevaziđe. “Siguran sam da nećemo dugo čekati,” kaže Džon Pendri (John Pendry), profesor na Imperial Koledžu u Londonu, koji je dizajnirao materijale koje koriste istraživači Djuk Univerziteta da bi napravili prvi nevidljivi ogrtač.

“Postoji mnogo važnih aplikacija koje čekaju na uspešan sub-talasni akusični fokusni uređaj,” kaže Pendri. Prva aplikacija od akustičnih metamaterijala će najverovatnije biti mediciniski ultrazvučni imadžing visoke rezolucije, kaže Fang. “Bez dodavanja dodatne energije u tkivo, možete dobiti oštriju sliku.” Međutim, on napominje da su aplikacije još uvek daleko. ”Završili smo fokusiranje, ali još uvek ne i imadžing,” kaže Fang.

Potražnja za displejima koji mogu prikazati boje vrlo verno prirodnim bojama je u porastu u poljima poput industrijskog diajna, digitalnim arhivama, bežičnim daljinskim medicinskim uređajima i komercijalnoj elektronici.

Ovaj displej sa pet primarnih boja se sastoji od “Multi primarne kolor tehnologije” koja poseduje specijalno kolo za obradu slike pored panela čiji se struktura temelji na petobojnim filterima koji dodavaju boje cijan (cyan, C) i žutu (yellow, Y) tradicionalnim bojama: crvena (red, R), zelena (green, G) i plava (blue, B).

Ova kombinacije proširuje gamu boja (opseg reproduktivnih boja) koje se mogu prikazati unutar spektra boja koje golo ljudsko oko može razlikovati i omogućuje displeju da reprodukuje više od 99% realnih boja. Gotovo sve boje se mogu prikazati verno, uključujući boje koje su bile vrlo nezgodne za prikaivanje pomoću konvencionalnih LCD monitora – boja mora (smaragdno plava), mesingani instrumenti (zlatno žuta) i ruža (karmin crvena), na primer. Usvajanje ove tehnologije će omogućiti efikasnu upotrebu energije proizvedene pozadinskim osvetljenjem, tako da će ovaj displej doprineti uštedi energije.

Panel, koji se izrađuje širine 42 ili 47 inča (107 ili 120 cm), za pozadinsko osvetlenje koristi LED sistem koji omogućuje debljinu od samo 0.2 inča (5.9mm).

Drugi najveći svetski proizvođač LCD-a tvrdi da je proizvod težak 6.1kg u manjoj i 7.3kg u većoj verziji, što je oko pola težine u odnosu na konvencionalne panele.

“Displeji mogu reprodukovati bogatu paletu boja prirodnog izgleda sa nivoom saturacije od 80 procenata,” rekli su iz kompanije.

Izvršni potpredsednik Čung In-Jae (Chung In-Jae) ka-e da novi proizvod demonstrira: “našu vodeću LED tehnologiju pozadinskog osvetlenja koja omogućuje tanje dizajne.”

LG Displej i lokalni rival Samsung Elektroniks (Samsung Electronics) su učinili ravne panele globalnim i sada se takmiče ko će napraviti tanje panele za svoje televizore visoke definicije.

Honda je izhavila da su razvili robota kojim se upravlja putem ljudskih misli, zahvaljujući uređaju nalik na kacigu koja meri moždanu aktivnost osobe koja je nosi i šalje signale mašini.

Zadnja verzija ASIMO robota – popularnog robota Honda Motor korporacije, koji već može da igra, da trči i da sprovodi goste kroz kancelarije – sada je upotpunjen sa takozvanim “mozak-mašina interfejsom” (eng. Brain Machine Interface – BMI), tvrde iz kompanije.

Vrhunska tehnologija podrazumava da humanoid može da vrši četiri osnovna pomeranja sa svojim rukama, nogama i jezikom, bazirana na neglasovnim instrukcijama koje osoba šalje koncentrišući se na akcije kao da ih sama čini.

“Samo zamišljanjem da pomera svoju desnu ruku, na primer, osoba može pomeriti ASIMOvu desnu ruku,” rekao je Tacua Okabe (Tatsua Okabe), jedan od naučnika Hondinog istraživačkog tima. “Tačnost pokreta zavisi od osobe i koliko je ta osoba dobra u koncentrisanju.”

ASIMO vrši kretanja tačno u 90.6% slučajeva, što je rekord za BMI tehnologiju, rekli su naučnici na konferenciji u Tokiju, gde su pokazali video snimke eksperimenta.

Istraživači imaju za cilj da kreiraju robot koji može pomagati ljudima u obavljanju kućnih poslova poput posluživanja jela ili zalivanja biljaka.

Projekt se izvodi u saradnji sa Šimadcu Korporacijom (Shimadzu Corp.), proizvođačem precizne opreme.

“Ono što mi radimo su još uvek osnove, ali trenutno radimo da ostvarimo san da komercijalizujemo proizvod,” kaže Jasuiša Arai (Yasuisha Arai), predsednik Hondinog istraživačkog Instituta.

Stvar je u fleksibilnom displeju koji se sastoji od pene i senzora sile koji su deformabilni i prijatno mekani. Imoress radi sa pаrametrima pozicije i vremena poput ekrana osetljivih na dodir, ali pored toga, reaguje i na intenzitet pritiska.

Korisnik se može udruživati i spajati sa tehnologijom više nego ikad. On može istisnuti informacije, formirati i staviti u pokret trodimenzionalne objekte deformišući površinu. Četiri kratke aplikacije omogućuju uvid u jedan potuno nov svet duboko osetljivih i intuitivnih interaktivnih mogućnosti.

Pogledajte demonstracioni video ispod, i sve će biti jasnije:

impress – flexible display from Sillenet on Vimeo.

Mnoge kompanije kupuju servere od Dela, HP-a, IBM-a ili Sun Majkrosistemsa. Ali Google, koji ima stotine hiljada servera, sam ih dizajnira i kreira. Ben Jai, koji je dizajnirao mnogobrojne Googleove servere, pokazao je moderan Google server pred gladnim očima tehnički sofisticirane publike.

Veliko iznenađenje predstavlja činjenica da svaki server ima sopstveno 12V baterijsko napajanje u slučaju problema sa glavnim izvorom. Takođe, kompanija je prvi put pokazala da se od 2005 godine centri podataka sastoje od standardnih transportnih kontejnera od kojih svaki sadrži 1160 servera koji konzumiraju oko 250kW.

Google se veoma fokusirao na energetsku efikasnost i sada deli svoje iskustvo sa svetom. Sa pritiskom recesije na budžet, cenama energije i povećanjima ograničenja, vreme je za Google da bude efikasniji, rekao je Urs Helzle (Urs Hoelzle), potpredsednik za operacije.

Kompanija se takođe fokusira na svoje centre podataka po pitanjima poput distribucije energije, hlađenja osiguravajući da se topao i hladan vazduh ne mešaju. Googleovi centri podataka su već danas postigli energetesku efikasnost za koju se EPA (Agencija za zaštitu okoline, eng. Environmental Protection Agency) nada da će biti postignuta 2011 godine.

Tipični centri podataka se oslanjaju na velike, centralizovane mašine nazvane UPS. Generalno to su ogromni akumulatori koji uskaču kada otkaže glavno napajanje sve dok ne prorade generatori. Ugrađivanje napajanja u server je jeftinije i troškovi su direktno prilagođeni broju serveram, rekao je Jai.

“To je mnogo jeftinije od velikog centralizovanog UPS-a,!” rekao je. “To je zato što ne postoji neiskorišćena kapacitivnost.”

Efikasnost je još jedan finansijski faktor. Veliki UPS-ovi mogu dostići 92% do 95% efikasnosti, što znači da je velika količina energije izgubljena. Googleov sistem ima je mnogo bolji, Jai tvrdi: “Mi smo u mogućnosti da izmerimo efikasnost veću od 99.9%.”

Serveri su 3.5 inča debeli, imaju dva procesora, dva čvrsta diska i osam memorijskih slotova na ploči. Ploču je izradio Gigabyte. Google koristi x86 procesore i od AMD-a i od Intela.