OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Masovna izrada plastičnih solarnih ćelija


konarkaZnačajan korak u implementaciji fleksibilnih, štampanih fotovoltnih ćelija, napravila je Konarka solarna ćelija. U Lowellu je otvorena prva komercijalna fabrika koja ima kapacitet proizvodnje organskih solarnih ćelija da svake godine generiše gigavat električne energije, što je ekvivalentno velikom nuklearnom reaktoru.

Organska solarna ćelija bi mogla smanjiti troškove korištenja solarne energije koristeći jeftine organske polimere umesto skupog kristalnog silicijuma. Šta više, polimeri se mogu proizvoditi koristeći jeftinu opremu kao što su ink-jet štampači ili oprema za pravljenje fotografskog filma.

Kompanija je proizvela ćelije na relativno malom pilot postrojenju sa kapacitetom proizvodnje oko jednog megavata po solarnoj ćeliji godišnje. Gigavat kapaciteta elektrane je omogućen činjenicom da Konarka ne zahteva specijalizovanu opremu za pravljenje solarnih ćelija. Fabrika i oprema su bili u posedu firme Polaroid i koriste film za medicinsko slikanje. Sa malim modifikacijama, ista oprema sada se koristi za izradu solarnih ćelija. Predsednik Konarke, Richard Hess, tvrdi da upotreba postojeće opreme smanjuje troškove produkcije na svega deseti deo u poređenju sa konvencionalnim tehnologijama.

konarka

Izgled i prikaz fleksibilnosti

Za razliku od konvencionalnih solarnih ćelija, koje su sastavljene od modula napravljenih od stakla i aluminijuma i koje su krute i teške, Konarkine solarne ćelije su lagane i fleksibilne. Zbog ovih svojstava su atraktivne za upotrebu u prenosnim uređajima. Čak, šta više, mogu biti izrađene u različitim bojama, što olakšava njihovu implementaciju u raznim aplikacijama. Jedan od prvih Konarkinih proizvoda će biti tašne za dopunjavanje laptopova. Jedna druga kompanija testira ove solarne ćelije za upotrebu u kišobranima za stolove na otvorenom u restoranima.

konarka

Izgled višebojne ćelije

Solarne ćelije su bazirane na dizajnu Alana Heegera, profesora fizike na Kalifornijskom Univerzitetu, koji je 2000. dobio Nobelovu nagradu za rad na električno provodnim polimerima. Njegova solarna ćelija uključuje dve glavne komponente: polimer koji oslobađa elektron pri izlaganju sunčevoj svetlosti, i grafitna nanostruktura nazvana FULLERENES, koja provodi te elektrone iz polimera na spoljno elektronsko kolo generišući elektricitet. Konarkine solarne ćelije koriste slične polimere i nanostrukture poput fullerene. Ovi materijali mogu se raširiti preko plastične površine koristeći mašine za štampanje i oblaganje radi pravljenja solarnih ćelija.

Komentari su onemogućeni.