OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Roboti ne žive u Srbiji


Beograd — Privreda Srbije u tehnološkom smislu zaostaje 30 godina za svetom, pogotovo u robotici i automatizaciji proizvodnje, smatraju stručnjaci.

Iako smo nekada bili među liderima u razvoju robotike, danas u Srbiji radi samo jedna fabrika koja sklapa robote za industriju. Fabrike u državnom vlasništvu uglavnom čekaju da budu privatizovane, pa da ih novi vlasnik i tehnološki osavremeni.

Možda zvuči neobično i neverovatno, ali čak i posao čuvanja ovaca u tehnološki razvijenim zemljama obavljaju roboti-čobani. U razvijenim zemljama mašine šetaju kućne ljubimce, brišu prašinu i kuvaju ručak. Uključuju i isključuju sve kućne uređaje. Roboti su prave kućne pomoćnice, što je za nas još u domenu naučne fantastike. Koliko nam nedostaju moderne mašine potvrđuju i primeri nekih od najvećih državnih giganata.

“Mi smo strašno puno izgubili. Od najbanalnijeg priručnog alata. Nije moglo da se tehnološki unapredi proizvodnja, da se ulaže neka suma veća, već se radilo sa postojećom zastarelom opremom. Očekujem da će povećanjem proizvodnje biti neophodno uvođenje novih tehnologija, pa čak i robotike, za pojedine operacije”, kaže Zoran Gojković, direktor proizvodnje u Ikarbusu.

Fabrika u kojoj je čekić važna alatka, i gde se autobusi boje ručno očigledno jeste u ogromnom tehnološkom zaostatku. Modernizacija nije moguća preko noći. Koliko je to dug i skup proces svesni su i državni zvaničnici. Zato i nije redak slučaj da se veća ulaganja odlažu sve dok se kompanija ne proda privatnom vlasniku.

“Srbija je zemlja koja zaostaje 5 do 6 tehnoloških godina, što je 25 do 30 kalendarskih godina, i u tom smislu postoje ozbiljni istrumenti koje ova država pokušava da implementira u cilju ujednačavanja razvoja zemlje”, kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Jedan od načina hvatanja tehnološkog koraka je i lizing, ali pod povoljnijim uslovima. Dakle, kao i za sve i za modernu tehnologiju potreban je novac. Za sada, u Srbiji lizing se najčešće koristi za kupovinu automobila i obnavljanje voznog parka.

“Postoje zahtevi za određena poreska oslobađanja čime bi se lizing učinio atraktivnijim kada je u pitanju oprema, to znači da bi određene aktivnosti koje sada nisu predviđene kao mogućnost da ih obavljaju određene lizing kompanije bile sagledane i pokušalo da se proširi dijapazon tih poslova koje lizing kompanije mogu raditi”, kaže Ilić.

Ako bi usvojena strategija privrednog razvoja postala realnost, do kraja 2012. godine trebalo bi da bude investirano 60 milijardi dolara. Tada bi i proces tehnološkog sustizanja razvijenih zemalja bio neminovan. Ako ne bude tako, bićemo zemlja tehnološkog škarta, u svim oblastima, od načina rada do konačnog proizvoda svake vrste.

 

Komentari su onemogućeni.