OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Napredni solarni paneli dolaze


Nova fabrika kompanije Nanosolar mogla bi smanjiti cenu solarne energije ukoliko tržište pozitivno odgovori na saradnju.

Obećavajući vid tehnologije solarne energije je na korak bliže masovnoj proizvodnji. Kompanija Nanosolar je otvorila automatizovano postrojenje za proizvodnju svojih solarnih panela, koji se prave štampanjem poluprovodničkog materijala nazvanog CIGS na aluminijumsku foliju. Fabrika je smeštena u Nemačkoj, gde su Vladini potsticaji otvorili veliko tržište za solarne panele. Nanosolar ima potencijal izrade 640MW solarnih panela godišnje.

solar panel cigs

Solarne ćelije napravljene od CIGS poluprovodnika, koji se sastoji od bakra (eng. Copper), indijuma (eng. Indium), galijuma (eng. Gallium) i selena (eng. Selenium) su dugo vremena razmatrane kao potencijalni konkurent konvencionalnim solarnim ćelijama napravljenim od silicijuma. Bar u laboratoriji, CIGS ćelije su dostigle efikasnost koja je uporediva sa silicijumskim. U teoriji, one se mogu praviti korišćenjem jeftinih štamparskih procesa, vodeći tako do jeftinije solarne energije. Ali razvijanje proizvodnih procesa koji odravaju visoku efikasnost se pokazalo kao izuzetno teško.

Nanosolar tvrdi da su ti problemi rešeni. Njihove solarne ćelije još uvek nisu efikasne poput laboratorijskih – najbolja konvertuje 16.4% sunčeve energije u električnu, za razliku od 20% u laboratorijskim uslovima. U proseku, ovi solarni paneli konvertuju samo 11% sunčeve energije u električnu, kaže Martin Rošajzen (Martin Roscheisen), glavni izvršni direktor kompanije Nanosolar. Ali to je ipak dovoljno za takmičenje sa konvencionalnim solarnim panelima, kaže on, uzimajući u obzir modifikacije koje poboljšavaju performanse i manje troškove instalacije.  On procenjuje da na sunčanim lokacijama, elektrane koje koriste ove solarne panele mogu proizvoditi elektricitet po ceni od 5-6 centi po kWh, po kalkulaciji po metodu Ministarstva Energetike, koja uključuje i amortizaciju solarnih panela. To je vrlo blizu cene elektriciteta dobijenog od uglja i značajno manje od većine solarnih elektrana kod kojih se cena kreće između 18 – 22 centa po kWh.

Niska efikasnost predstavlja problem iz razloga što povećava troškove instalacije solarnih nizova – kako svaki panel proizvodi manje energije, više ih mora biti instalirano. Manja proizvodnja energije takođe može povećati troškove elektronike potrebne za rad panela. Da bi rešio ovaj drugi problem, Nanosolar je povećao struju koju mogu generisati ovi paneli korišćenjem velikih listova aluminijumskih folija radi prikupljanja elektrona sa svakog panela. Ovo, zajedno sa drugim modifikacijama, efektivno smanjuje ožičenje panela, pojednostavljuje instalaciju i smanjuje troškove materijala. Paneli su takođe veći od konkurentskih sa sličnom efikasnošću tako da se generiše više energije po panelu. Na primer, solarni paneli kompanije First Solar, jedne od najvećih proizvođača solarnih panela na svetu, generišu oko 70W. Nanosolarovi paneli generišu 160W.

Novo proizvodno postrojenje, koje sklapa solarne ćelije u panele, takođe će pomoći u redukovanju troškova. Postrojenje je potpuno automatizovano, koristi robote i ostalu opremu, i može sklopiti panel dvostruko brže od konvencionalnih fabrika, kaže Rošajsen.

Čak i sa ovim poboljšanjima, međutim, biće teško biti konkurentan, pogotovo uzimajući u obzir trenutne ekonomske uslove. Niski troškovi koje Rošajzen navodi su ostvarljivi samo ako fabrika radi operativnim kapacitetom. Za sada, stvarna proivodnja je veoma niska. Iako je fabrika projektovana za proizvodnju od 640MW solarnih panela godišnje, trenutna proizvodnja je samo 1MW mesečno. Razlog leži u tome što je ova tehnologija relativno nova i nije dovoljno dokaana da bi banke finansirale velike projekte koji bi koristili ove ploče.

Nanosolar ima i dosta konkurencije. Cene solarnih panela su nedavno značajno opale, delom iz razloga što je potražnja opala, stvarajući višak, a delom što je tehnologija proizvodnje konvencionalnih solarnih panela napredovala. Rošajzen tvrdi da Nanosolar može praviti solarne panele jeftinije od kompanije First Solar, za koje je poznato da imaju najmanje troškove proizvodnje. Ali Bredford nije siguran da li će kompanija moći prodavati svoje panele po dovoljno nižoj ceni od konkurencije da bi bile prihvatljivi bankama. “Rošajzenova teorija je tačna,” kaže on, “ali uslovi na tržištu mogu je sprečiti da postane realnost.”

Komentari su onemogućeni.