OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Memristor


memristorPrvi hibrid memristor-tranzistor čip bi mogao biti jeftiniji i energetski efikasniji.

Celokupne industrije i istraživačka polja su posvećena tome da svake godine kompjuteri nastavljaju da budu sve brži. Ali ovaj tend bi mogao da uspori kada komponente dođu do veličine nekoliko atoma. Istraživači u HP Lab u Palo Alto, CA, su uvereni da će nova fundamentalna elektronska komponenta – memristor – zadržati porast kompjuterske snage u narednih nekoliko godina.

Memristori su prvi put predviđeni 1971 godine od strane profesora sa Berklija po imenu Leon Chua. To su uređaji nanoveličine sa jedinstvenim svojstvima: promenjiva otpornost i mogućnost pamćenja te otpornosti i po isključenju napajanja.

Nakon ponovnog otkrivanja Chuovog rada, istraživači sa HP Labs su maja ove godine napravili prvi memristor koji radi. Pre nekoliko dana, na prvom Memristor and Memristor Systems Symposium, u Berkeley, taj tim je prikazao kako memristor može biti integrisan u funkcionalna kola. Njihova kola zahtevaju manje tranzistora, dozvoljavajući tako da se više komponenata postavi na isti fizički prostor uz manju potrošnju energije, uz povećanje kompjuterske moći.

“Mi pokušavamo da poguramo Murov Zakon,” rekao je vođa istraživača Stan Williams, viši naučni saradnik u HP. Ovo se odnosi na predviđanje koje je dao Intelov istraživač Gordon Moore i koje kaže da se broj tranzistora u račuanrskim kolima (pa sa time i performanse računara) dupliraju svake dve godine.

Povećanje performansi uglavnom je značilo smanjivanje komponenata tako da ih više stane u kolo. Umesto toga, Williamsov tim je uklonio neke tranzistore i zamenio ih manjim brojem memristora. „Mi ne pokupavamo praviti gužvu na čipu,” kaže Williams. „Hibridni memristor-tranzistor čipovi stvarno obećavaju mnogo efikasnosti.”

Memristor radi kao i otpornik ali sa jednom velikom razlikom: može da menja otpornost u zavisnosti od visine i smera napona koji je primenjen i može da zapamti svoju otpornost i po nestanku napajanja. Ova neobična svojstva ih čine interestantnim i sa naučnog i sa inženjerskog ugla gledanja. Jedan memristor može da vrši logičke funkcije kao i više tranzistora. Memristori su takođe brži, manji i koriste manje energije od fleš memorije.

Iako je istraživanje memristora na početku, HP Labs radi na puno praktičnih memristor projekata.

„Iz razloga što su memristori napravljeni od istog materijala kao i normalna integralna kola, ispada da ih je lako integrisati sa tranzistorima,” kaže Williams. Njegov tim je napravio FPGA (eng. Field-Programmable Gate Array) koristeći novi dizajn koji koristi memristore napravljene od poluprovodničkog titanijum-dioksida i mnogo tranzistora manje nego što je uobičajeno.

Inženjeri uobičajeno koriste FPGA radi testiranja prototipnih čipova zato što se mogu lako rekonfigurisati radi obavljanja širokog izbora različitih zadataka. Iako su fleksibilni, FPGA su veliki i skupi, pa ih inženjeri po obavljenom poslu izbegavaju.

“Kada se odlučite šta želite da vaše kolo radi, vi u stvari pomerite brdo prekidača i konfiguracionih bitova u kolu,” kaže Williams. U novom čipu. ove zadatke obavljaju memristori.

Po Williamsu, korišćenje memristora u FPGA bi značajno pomoglo u smanjenju cene.

Na kraju, sledećih nekoliko godina bi moglo biti vrlo bitno za istraživanje memristora. Trenutno, „najveća prepreka za puštanje memristora na tržište je što ima malo ljudi koji koriste memristore,” kaže Williams. Ipak, on predviđa da će memristori postati komercijalni u naredne tri godine.

memristor

1 Trackbacks/Pingbacks

  1. OTPORNIK info | Fleksibilna memorija 23 06 09