OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Molekularna memorija


carbon nanotube memoryKompjuteri su sve manji i manji. Takođe i ručni prenosni uređaji od mobilnih telefona i kamera do muzičkih plejera i laptopova postaju sve moćniji, tako da postoji utrka u razvoju memorijskih formata koji mogu da zadovolje sve veće zahteve za smeštanje informacija na male formate.

Istraživači sa Notingemskog Univerziteta sada istraživaju načine eksploatacije jedinstvenih svojstava ugljeničnih nanocevi radi stvaranja jeftine i kompaktne memorijske ćelije koja koristi malo energije i snima informacije vrlo brzo.

Minijaturizacija kompjuterskih uređaja uključuje kontinualna poboljšanja i smanjivanja njihovog baznog elementa – tranzistora. Proces bi mogao uskoro dostići fundamentalni limit. Kako tranzistori prilaze nano veličinama njihov rad je ometen kvantnim fenomenima.

Trenutna memorijska tehnologija se deli u tri grupe: dinamička memorija slučajnog pristupa (DRAM) koja je najjeftinija; statička memorija slučajnog pristupa (SRAM) koja je najbrža, ali i DRAM i SRAM zahtevaju spoljno napajanje za održavanje podataka; i Fleš (FLASH) memorija, koja je stalna, ali sporija od DRAM.

Ugljenične nanocevi – cevi napravljene od valjanih ugljeničnih listova debljine samo jednog ugljenikovog atoma bi mogle dati odgovor. Ako se jedna nanocev postavi u drugu, ona će da lebdi zbog elektrostatičkih, van de Valsovih i kapilarnih sila. Puštanjem energije kroz nanocevi dozvoljava da se unutrašnja nanocev pomera unutar i napolje iz spoljnje nanocevi.

Ova teleskopska akcija može i povezati i odspojiti unutrašnju nanocev od elektrode, stvarajući „0” ili „1” status potreban za smeštanje informacija koristeći binarni kod. Kada se isključi napajanje, van der Valsova sila, koja reguliše privlačnost među molekulima, održava unutrašnju cev u kontaktu sa elektrodom. Ovo čini memoriju stalnom, kao Fleš memorija.

Dr Elena Bichoutskaia iz School of Chemistry na Univerzitetu predvodi studiju. “Elektronska industrija traga za zamenom za silicijumsku tehnologiju za smeštanje podataka i kompjutersku memoriju. Postojeće tehnologije, poput magnetnih hard diskova, ne mogu biti pouzdane na pod-mikrometarskoj skali i uskoro će doći do njihovih fundamentalnih fizičkih limita,” izjavila je.

“U ovom projektu biće razvijen novi uređaj za smeštanje informacija, kompletno napravljen od ugljeničnih nanocevi, kombinujući brzinu i cenu dinamičke memorije sa stalnošću Fleš memorije.”

Komentari su onemogućeni.