OTPORNIK.info
Elektronika oko nas
Ads

Top 10 dolazećih tehnologija


Po tradicionalnom godišnjem izboru portala Technology Review za 2009 godinu, top  10 dolazećih tehnologija koje mogu da nam promenu način života su:

top ten emerging technologies 2009

Intelligent Software Assistant – Inteligentni softverski asistent

Adam Čejer (Adam Cheyer) rukovodi dizajnom moćnog softvera koji se ponaša kao lični pomoćnik.

Pretraga je prolaz na Internet za većinu ljudi; za mnoge od nas, ona je postala druga priroda razlaganja zadatka u skup ključnih reči koje će dovesti do potrebnih informacija. Ali Adam Čejer predviđa novi način interakcije ljudi sa servisima dostupnim na Internetu.

$100 Genome

Han Cao je napravio nanofluidni čip koji bi mogao učiniti razlaganje niza DNK mnogo jeftinijim.

Bionanomatriks (Bionanomatrix) bavi se onim što mnogi veruju da je ključ personalizovanja medicine: sekvencijalna tehnologija tako brza i jeftina da se celokupan ljudski genetski kod može pročitati za osam sati i to za manje od 100 dolara. Uz pomoć takvog moćnog alata, medicinski tretman bi mogao biti prilagođen različitom genetskom profilu svakog pacijenta.

Racetrack Memory

Stjuart Parkin (Stuart Parkin) koristi nanožice za pravljenje ultragustih memorijskih čipova.

Kada je IBM prodao posao sa čvrstim diskovima Hitačiju (Hitachi) u aprilu 2002 godine, saradnik IBM-a, Stjuart Parkin je razmišljao šta činiti sledeće. On je potrošio dosta vremena proučavajući fundamentalne osnove fizike magnetnih materijala, čineći seriju otkrića koji su dali čvrstim diskovima hiljade puta veći kapacitet. Sada je Parkin započeo razvijanje potpuno novog načina smeštanja informacija: memorijski čip sa velikim kapacitetom poput magnetnog čvrstog diska, trajnošću elektronskih fleš memorija i superiorne brzine od oboje. On je novu tehnologiju nazvao “racetrack memory”.

Biological Machines – Biološke mašine

Mišel Maharbic (Michek Maharbiz) je napravio nove interfejse između mašina i živih sistema koji bi mogli dovesti do nove generacije kiborga.

Golema buba leti uokolo, gore, dole, levo, desno. Ali insekt nije štetočina i ne kreće se samostalno. Ugrađen prijemnik, mikrokontroler, mikrobaterija i šest pažljivo postavljenih elektroda omogućuje inženjerima da kontrolišu bubu bežično. Daljinskim isporučivanjem elektriciteta u mozak i mišiće krila, inženjeri su u stanju da pokrenu bubu da poleti, okrenese ili da se zaustavi.

Paper Diagnostics – Papirna dijagnostika

Džordž Vajtsajds (George Whitesides) je napravio test papir koji je jeftin i jednostavan za korišćenje.

Dijagnostički alati koji su jeftini za izradu, jednostavni za korišćenje i dovoljno pouzdani za ruralna područja mogli bi sačuvati hiljade života u siromašnim delovima sveta. Da bi napravili takve uređaje, profesor sa Harvarda, Džordž Vajtsajds, spojio je napredne mikrofluide u jednu od najstarijih ljudskih tehnologija: papir. Rezultat je je svestran, jednokratni test koji može i u malim količinama urina ili krvi otkriti prisustvo bolesti ili hroničnih stanja.

Liquid BatteryTečni akumulator

Donald Sadovej (Donald Sadoway) je koncipirao novi akumulator koji bi mogao noću napajati gradove solarnom energijom.

Bez pogodnog načina za smeštanje elektriciteta u velikim razmerama, solarna energija je beskorisna noću. Jedna od opcija koja obećava je nova vrsta akumulatora koji je potpuno napravljen od tečnih aktivnih materijala. Prototip predviđa cenu koja je samo trećinu cene današnjih najboljih akumulatora, dok se predviđa znatno duži vek trajanja.

Traveling-Wave Reactor – Reaktor sa putujućim talasima

Novi dizajn reaktora bi mogao učiniti nuklearnu energiju sigurnijom i jeftinijom, tvrdi Džon Gajleland (John Gilleland).

Obogaćivanje uranijuma radi dobijanja goriva za reaktor i periodično otvaranje reaktora radi dodavanja su najteži i najskuplji koraci u upravljanju nuklearnim elektranama. Pored toga, nakon što se potrošeno gorivo ukloni iz reaktora, reprocesiranje da bi se učinilo korisnim ima iste nedostatke, plus još dva: rizik od izrade nuklearnog oružja i zagađenja okoline.

Nanopiezoelectronics – Nanopiezoelektronika

Cong Lin Vang (Zhong Lin Wang) misli da bi piezoelektrične nanožice mogle napajati implantabilne medicinske uređaje i opsluživati malene senzore.

Senzori veličine reda nanometra su izuzetno osetljivi, vrlo skromni po pitanju energije i naravno veoma maleni. Oni mogu biti korisni u detekciji molekularnih znakova bolesti u krvi, malenih količina otrovnih gasova u vazduhu i tragova kontaminanata u krvi. Ali baterije i integrisana kola neophodni za rad ovih uređaja čine ih veoma teškim za minijaturizaciju. Cilj Cong Lin Vanga je da dovede energiju u nanosvet sa mini generatorima koji koriste piezoelektricitet. Ako uspe, biološki i hemijski nanosenzori će moći sami sebe da napajaju.

HashCache – HašKeš

Novi metod Vivek Paia za smeštanje veb sadržaja mogao bi učiniti Internet mnogo pristupačnijim širom sveta.

Širom sveta u razvoju, nedovoljan pristup Internetu je više tvrdoglavo razmišljanje od nedostatka računara. “U većini mesta, umrežavanje je skupo – ne samo relativno već i apsolutno – u odnosu na SAD,” kaže Vivek Pai, naučnik sa Prinston (Princeton) Univerziteta. Često, čak i Univerziteti u siromašnim zemljama mogu priuštiti samo nisko propusne veze; individualni korisnici koriste ekvivalentni deo modemske konekcije. Radi povećanja koristi od tih veza, Pai i njegova grupa su kreirali HešKeš, veoma efikasan metod keširanja – koji smešta često korišćeni veb sadržaj na lokalni čvrsti disk umesto da se koristi dragoceni propusni opseg radi preuzimanja istih podataka više puta.

Software-Defined Networking – Softverski definisano umrežavanje

Nik Mekkeovn (Nick McKeown) veruje da bi daljinsko softversko upravljanje mrežnim hardverom ubrzalo Internet.

Godinama su kompjuterski naučnici sanjali o načinima za poboljšanje mrežne brzine, pouzdanosti, energetske efikasnosti i sigurnosti. Ali njihove šeme su uglavnom ostajali laboratorijski projekti iz razloga što je bilo nemoguće testirati ih na dovoljno velikom nivou da se vidi da li rade. Razlog tome leži u činjenici da su ruteri i svičevi u jezgru Interneta zaključani, jer je njihov softver intelektualna svojina kompanija poput Cisko (Cisco) i Hjulit-Pakard (Hewlett-Packard).

Komentari su onemogućeni.